Slatkiši krofne

29

avgust

Kako slatkiši utiču na organizam i izgled?

Devet od deset ljudi kaže da obožava čokoladu, a deseta osoba gotovo uvek laže.

Slatkiši, tačnije prosti ugljeni hidrati, izazivaju lučenje hemikalija koje regulišu naš centar za zadovoljstvo u mozgu – što vremenom razvija toleranciju na šećer. Ovo praktično znači da što više konzumiramo šećer, sve češće ćemo ga i priželjkivati

Iako je trenutno šećer u svetu ozloglašen, istraživanja su pokazala da umereni unos ovih makronutrijenata neće poremetiti naše zdravlje – ukoliko se pridržavamo pravilne ihrane i redovnog vežbanja. 

S tim u vezi, naredne redove smo posvetili upravo rasvetljavanju najčešćih mitova vezanih za proste ugljene hidrate.

#1 Dijeta bez šećera nema efekte na duže staze

Kompletno izbacivanje šećera iz naše ishrane je prvi korak većine u cilju što bržeg i efikasnijeg skidanja kilograma, međutim nutricionisti upozoravaju da je ovo najveća početnička greška!

Naime, šećer mora biti sastvani deo naše svakodnevne dijete jer je on pogonsko gorivo za organizam –  njegovo izbacivanje bi bilo kršenje pravila energetskog balansa, što znači da nećete imati energije da se krećete, mislite ili fokusirate.

Adekvatna dijeta podrazumeva unos ugljenih hidrata u rasponu od 55% do 65%, od kojih 10% treba da budu čisti šećeri. To znači da je povremeno konzumiranje naših omiljenih poslastica i više nego poželjno – bitno je samo da ne preterate.

Možete se odlučiti i za zdravije poslastice, kao što su tzv. “raw torte” koje nudi Slatkoteka carstvo slatkiša. Ovi deserti su sastavljeni od prirodno slatkih namirnica kao što su urme, bademi, kokos i lešnici, a kao dodatan zaslađivač se koristi stevija (zaslađivač koji je pogodan i za dijabetičare).

Mafini slatkiši

Striktne restrikcije i dijete neretko dovode do tzv. “jo-jo efekta”, odnosno do ponovnog prejedanja usled suzdržavanja od određenih namirnica na duži vremenski period. 

Umesto da se konstatno suzdržavate od unosa ugljenih hidrata – napravite kompromis. 

Možete svakog dana konzumirati jutarnji napitak mladosti, odnosno smuti od svežeg sezonskog voća koji će zadovoljiti vaše potrebe za slatkim, a povremeno dozvolite sebi i da uživate u omiljenom slatkšu ili delikatesu – ključ je u balansu!

#2 Prekomeran unos prostih šećera izaziva gojenje 

Važno je napomenuti da nisu sve vrste šećera podjednako štetne. S tim u vezi, postoje prosti ugljeni hidrati i kompleksni ugljeni hidrati

Prva grupa se odnosi na namirnice od belog brašna, veštačke zaslađivače i gazirane sokove, koji se lako vare i izazivaju skok šećera u krvi. Druga se pak odnosi na namirnice od celog zrna, kod kojih se energija oslobađa postepeno i koji su bogati mineralima i vitaminima.

Kao što smo već napomenuli, konzumacijom prostih šećera skače insulin i blokira signale leptina, čime mi blokiramo osećaj sitosti, što vremenom dovodi do prejedanja, a samim tim i do gojaznosti.

Uz to, dokazano je da postoji interakcija između konzumiranja šećera, stresa i emocija – konzumacija šećera smanjuje kontrolu impulsa i otpora da se unese ovakva hrana, jer telo želi da se oseća opet “dobro”. 

Važno je imati na umu da je ovaj osećaj je kratkotrajane prirode i da predstavlja samo privid poboljšanja, jer se luče dopamin i opioid.Ovo se često naziva i lažna glad.

Globalni izveštaj o ishrani navodi da je gotovo polovina svetske populacije podložna lošoj ishrani, te da svet neće uspeti da ispuni 8 od 9 ciljeva Svetske zdravstvene organizacije do 2025. godine – koji se između ostalog odnose i na smanjenje broja dece koja su zaostala u razvoju usled svoje telesne težine.

Podaci takođe sugerišu i da se gojaznost u Evropskoj Uniji udvostručila u poslednje četiri decenije – ovo samo ukazuje na činjenicu da je važno razmisliti o reorganizaciji ishrane.

#3 Kako šećer utiče na našu kožu?

Ukoliko imate probleme sa crvenilom i infekcijama poput akni, mitisera i bubuljica – vrlo je verovatno da imate probleme sa kožom.

Izgled kože zapravo može biti prvi pokazatelj da je rad nekog drugog organa ometen. Redovno unošenje velike količine šećera remeti rad leptina, hormona koji šalje poruke našem mozgu da smo siti, a fruktoza koju unosimo izaziva glad.

Ovo dalje prouzrokuje glikaciju, tj. proces kojim se glukoza vezuje za proteinska vlakna i izaziva lošu cirkulaciju, starenje kože i smanjeno lučenje kolagena – belančevine koja je odgovorna za elastičnost i blistavost.

Kolagen se redukuje u našem telu za 1% svake godine života, a prekomerna konzumacija šećera samo ubrzava ovaj proces. Kao rezultat toga nastaju bore, fine linije na licu i opuštena koža.

Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan, koliko i zanimljiv, te da smo uspeli da vam pružimo dovoljno relevantnih informacija kako biste jasnije sagledali posledice šećera na naš organizam.

Zapamtite, ključ uživanja leži u umerenoj i povremenoj konzumaciji, stoga dozvolite sebi da nekad uživate u omiljenom slatkom delikatesu – ali ne zapostavite regularno vežbanje i zdravu ishranu!